Crni bilans paklenog leta u Evropi: Više od 10.000 života odneli ekstremni vremenski uslovi, obaraju se rekordi

Svetska mora dostigla su u julu ove godine najviše temperature ikada zabeležene za taj mesec, potvrdili su naučnici, navodeći da je prosečna temperatura površine mora van polarnih regiona nadmašila prethodni rekord iz 2023. godine.

Tokom razornog toplotnog talasa koji je pogodio zapadnu Evropu, temperature površine mora dostigle su rekordne vreednosti za jul na atlantskoj obali, u zapadnom Sredozemlju i drugim evropskim morima, utvrdila je služba EU za klimatske promene Kopernikus, prenosi danas "Gardijan".

Faktor El Ninjo

Svetski okeani su dostigli najviši ikada zabeleženi nivo temperature u julu, što je delimično podstaknuto razvojem fenomena El Ninjo u Pacifiku, pokazuju podaci službe Evropske unije za praćenje klime.

Prosečna temperatura površine mora van polarnih regiona, između 60 stepeni severne i 60 stepeni južne geografske širine, bila je 20,96 stepeni Celzijusa u julu, što je više od prethodnog maksimuma koji je zabeležen 2023, od 20,89 stepeni Celzijusa, prenosi BBC.

Širom Evrope, temperatura površine mora u julu dostiga je rekordno visok nivo duž atlantske obale i u zapadnom Mediteranu, što je doprinelo rasprostranjenim jakim i intenzivnim morskim toplotnim talasima.

El Ninjo je prirodni vremenski obrazac u Pacifiku koji u kombinaciji sa globalnim zagrevanjem može da izazove skokove temperature i ekstremnije vremenske uslove.

"Jasan primer klimatskog kolapsa"

Zapadna Evropa je doživela najtopliji period jun-jul ikada zabeležen, a izuzetna vrućina je pokrenula šumske požare koji su opustošili velike delove Sredozemlja.

Prva dva letnja meseca 2026. godine bila su za 2,79 stepeni Celzijusa toplija od temperatura uobičajenih za to doba godine, saopštio je u ponedeljak Kopernikus i potvrdio da je nadmašen prethodni rekord, koji je postavljen pre tri godine.

Centralna Evropa trpi toplotni talas u kojem su pali nacionalni temperaturni rekordi u nekoliko zemalja, uključujući Austriju i Slovačku. To je najnoviji u nizu vrelih događaja ovog leta, koje je isušilo vegetaciju i omogućilo izbijanje požara širom Evrope.

Samanta Berdžes, klimatska naučnica iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, rekla je da je ovo leto bilo "jasan primer klimatskog kolapsa koji pojačava ekstreme koji se međusobno podstiču".

"Dok su dugotrajni sistemi visokog pritiska zarobljavali toplotu nad zapadnom Evropom, ekstremne temperature su pojačale široko rasprostranjenu sušu. Kako se zemljište isušuje, ono gubi sposobnost da pruža prirodno hlađenje, što omogućava da se toplota lakše akumulira", rekla je Samanta Berdžes.

Ekstremna vrućina ubila više od 10.000 ljudi

Pojačani zagađenjem fosilnim gorivima, niz toplotnih talasa pogodio je Evropu od kraja proleća, a veruje se da je ekstremna vrućina krajem juna prouzrokovala više od 10.000 smrtnih slučajeva.

Kopernikus je saopštio da se široko rasprostranjena suša zabeležena u maju i junu pojačala prošlog meseca, uz izuzetno niske padavine i vlažnost zemljišta u velikom delu zapadne Evrope.

Toplota i suša - najveće ekološke pretnje evropskoj ekonomiji

U sušnim regionima, koji uključuju Francusku, Španiju i delove Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, niski vodostaji reka ugrozili su snabdevanje vodom, navodnjavanje i elektrane.

Zbog nedostatka vode za hlađenje, prošle nedelje su ugašene dve termoelektrane na ugalj u Poljskoj, kao i jedina nuklearna elektrana u Mađarskoj, prvi put u svojoj 44-godišnjoj istoriji.

Toplota i suša spadaju među najveće ekološke pretnje evropskoj ekonomiji. Rane procene za ovo leto ukazuju da je junska vrućina koštala proizvođače žitarica dve milijarde evra zbog izgubljenog roda, prenosi Blic pisanje Tanjuga.

Bonus video:

Espreso/mondo/TM